Sve sto ne nudiš
Ja odbijam !
Kategorično
Moja je ljubav hrabrost
Za svu tvoju slabost
I nije tvoje da brineš
Za moje loše izbore
I što ljubim prljave ruke
I upijam mutne oci
Dok imam ljubavi imam
i drsksti
Da te upletem u svoje konce
Da ti nametnem svoju senku
Ja više ne trazim i ni za čim ne tragam
Jer, tvoja je olupina mom srcu radost !
NE
Odbijam
Ja nisam tvoja lutka
Da me cimaš koncima
Ja nisam tvoj pajac
Da te zasmejavam u dokolici
Ja nisam tvoj đubretar
Da sakupljam tvoje smeće
Ja nisam tvoj gradinar
Da ulepšavam baštu tvoje duše
Ja nisam
I zato
Odbijam
Da hodam
U tvojoj senci
Isuviše su mi ruke prljave
Za zagrljaj
Isuviše pogled mutan
Za iskrice i varnice
A ti tražiš
Uporno tragaš
Šta želiš da nađeš
U ovoj olupini od čoveka
ON
Kao stara olupina broda, jeci:
Odbijaju se u njemu moji pogledi
Kao eho…
Kolaju po njegovim oronulim stranicama zivota,
sva moja Volim te,
sva moja neznost…briga…
Tesko je objasniti privrzenost olupini
bez koje ne umem da zivim,
jer kada svet postane zastrasujuci
olupina je skloniste;
Tamo me niko nikada ne bi trazio.
Tamo je moja sigurnost.
Dovoljno je samo da rasiri ruke…
Izvinjavam se Oluji na replici komentaru posvecenom Njoj, ali obe pesme su me dotakle. Nisam mogla da izdrzim : )
Pesma i kontrapesma..lepo, to bi mogao da postane standard ovde. A šta ustvari želiš?
Odbijam… da budes moja lutka, moj djubretar,moj gradinar… odbijma tvoje ciste ruke
Šta želiš da nađeš
U ovoj olupini od čoveka???? Bas ta „olupina“ je mom srcu radost…
Hvala za ovo – pronasla sam delic sebe izmedjuredova. I u redovima.
Ne mozes ni zamisliti koliko vazan delic Smisla sam pronasla – ja, koja pisem uvek smisao dovoljno jasno da se shvati, Nikaad nisam ovako nesto napisala – a to Jeste sustina.
Mozda tuzna Istina takodje.
Jer on jeste nista drugo do olupina…heh. Od koje mi srce peva
Pozdravljam te.
Peva i poskakuje jer srce je neuracunljivo posebno kad se zalepi za olupinu…pa se to kad tad obije o glavu,no ono ne zali zbog toga. I da vrati vreme opet bi isto.
Dođem da pročitam jednu pesmu i naiđoh na tri…i ostadoh bez teksta…
p.s. pronađoh se u tvojoj pesmici malo…
a vidim nisam jedina =)
Drago mi je zbog toga
Uh… kako je ovo dobro napisano!
eh sto bih volela da sam se pronasla u ovoj lepoj pesmici.ja sam trenutno kontra ali znam sta valja,a ova valja 100x!
mnooogoo hvala…
Hvala svima sto ste procitali, a za komentare sam posebno iznenadjena…ja sam mislila da niko nece ni primetiti…
ovo je moj „prvi nastup“ i nisam znala sta da ocekujem. Jer to sto ja pisem ne cita niko,.nikad…tacnije…retko ko …retko kad… jaaako retkooo
..pa kad nikom ne pokazuješ…mi smo ovde da pišemo i čitamo. Obiđi malo blogove, imaćeš šta da čitaš!
to tek treba da naucim…tj da steknem tu naviku, ali vec se interesujem polako.
Jer ja jako malo vremena provodim za racunarom…
Nista bez hrabrosti!
Odlicno napisano
hrabrost jeee..
Кад ухватиш голим рукама ОНО ГАДНО на дну судопере.
Posebno mi se sviđaju prva dva stiha…
U ljubavi je dozvoljeno ama bas sve
cak i da nekog volis :=))
/Boki
Cak i takva drskost, zamisli samo !
Mnogo dobro napisano…bravo!!!!!!
Hvala…