Prošla je ponoć
Ja i dalje gubim
Pobeđuju me svi
Pitam se:
Šta treba za jednu pobedu?
Za jedan trenutak,
Za dva treptaja,
pola uzdaha,
trećinu zanosa.
Prljava arena.
Kako to da ih nema na pijaci?
Koliko bi trajalo cenkanje za gram dobre volje?
Sve se dalo u bescenje
Znate li onaj osećaj
praznine
Koji može popuniti samo
zagrljaj
Jel vam poznata ona
bezvoljnost
Koju može pokrenuti samo
ushićenje
Jeste li osetili
glad
Koju zasiti jedino
duhovna hrana
Jesu li vam poznata ona
pitanja
Kad odgovore tražite
u sebi
A ništa ne nalazite
Osim, pokušaja i traganja
Za Bićem
za Osmehom
za Verom i
Nadom
Možeš li da poveruješ?
Odakle dolaze te moje zablude?
I ko mi šalje ružičaste magle?
Ako je pitanje laž,
a odgovor istina,
da li da pitam ili da ćutim?
Nebo je malo, a zemlja velika
za mržnju samo
Ako su oni tamo,
da li smo mi ovde?
Ili smo samo odsjaj ogledala
dok zora dolazi.
Želim da
Pratim zvuk vetra
Sjaj zvezda
Put reke
Da
Izvezem čipku od pene mora
Darujem ogrlicu od perla nežnosti
Želim da
Dočekam zoru i sumrak
širom otvorenih očiju
Budem gluva i nema
za sve ostalo
Da dani budu godine
Da godine postanu dani
Želim da
Vezem i čekam
Upletem kosu ispod marame
Čuvam mesto na svom jastuku
Želim da
Osetim pogled
Čujem dodir
Vidim reč
Umorna i usamljena
Letim na krilima večnog sna
Daleko od stvarnosti,
Od istine o surovosti;
Koja vlada,koja hara
Koja nas proždire
a mi joj hrlimo u susret.
Nezadovoljni,ispijeni
i obmanuti.
Upotrazi za vrednostima
u pogrešnom smeru.
Sumanuti,beznadežni,
spremni na svake podvale
Bez hrabrosti
bez ideja
bez humora
bez ljubavi
bez vere !
Plovim i brodim na talasima ljudske stvarnosti. Onako kako me vetar i talasi nose.Onako kako okolnosti zahtevaju. Blago meni, dok imam opravdanje.
Lome me, jaki vetrovi i kiše,bacaju čas na jednu ,čas na drugu stranu. Dok ja samo uplašeno posmatram, nista ne preduzimam.Klatim se u svom brodu, razgoračenih očiju,kao u neverici. Kao da je prvi put, kao da se na moru to ne dešava.
A ja se plašila sante leda! Smešno! Onda, kako to priroda udesi, osvane, grane staro sunce, sa novim nadama. Srećna, zahvalna i bezbrižna, kao dete u pesku nastavljam igru. Slažem kockice svojih osećanja: seta, bes; radost, jarost; suze, smeh; gordost, poniznost; lukavost, bezazlenost; i tako u nedogled i uvek iznova kad se kula sruši. Naivno zaboravljam na nevolje. I da se uvek vraćaju.
Sve sto ne nudiš
Ja odbijam !
Kategorično
Moja je ljubav hrabrost
Za svu tvoju slabost
I nije tvoje da brineš
Za moje loše izbore
I što ljubim prljave ruke
I upijam mutne oci
Dok imam ljubavi imam
i drsksti
Da te upletem u svoje konce
Da ti nametnem svoju senku
Ja više ne trazim i ni za čim ne tragam
Jer, tvoja je olupina mom srcu radost !
Volim !
Sve darove zivota
Volim kisu
Volim sunce
Volim vetar i vodu
Volim ulicu koja nas spaja
Volim svoj vocnjak kraj bunara
Volim prijatelje
Volim bracu i sestre
Volim praroditelje
Volim i sebe
Volim sve darove zivota
i svi su veliki
Velicanstveni
A najveci dar zivota je
Majka
Dobro nam došli na Ulicama Blogograda. Ovo je prvi automatski članak. Obrišite ga, ili izmenite i počnite sa stvaranjem!
| Blogograd tim |
